Dragi moj Peki,
Nalazim se u hotelu King Edward u Torontu. Tepisi su ovde neverovatno debeli; noge prosto uranjaju u njih. I odmah sam se setio nas dvojice i naših razgovora o tome kako bi bilo lepo da kilometarske hodnike VMA jednom zamenimo hotelima sa debelim tepisima.
A onda sam ja otišao.
Ti si mi napisao pesmu: „Dicksone, ne možeš da odeš“. Ali sam, na našu žalost, ipak otišao. I tako se prekinulo naše druženje, naši razgovori, naše zajedničko vreme.
Prvih nekoliko godina smo se povremeno čuli. Činilo se da je, manje-više, sve u redu, osim što si bio bolestan i primao injekcije protiv bolova.
Život nas je nosio dalje. Ja sam promenio nekoliko poslova, još tada ne shvatajući koliko je važno da čovek u životu ima mogućnost izbora — da može da bira između različitih puteva, a ne da bude osuđen samo na jedan.
Ti si ostao na VMA. Doktorirao si. Postao profesor.
E, zamisli, moj Peki — profesor.
Zbog zdravstvenih razloga si se penzionisao. I od tada ti se gubi svaki trag.
Prošle godine sam čuo glasine da si preminuo. Ne možeš da zamisliš kakav je to bio šok. Moj Peki. Moj Highlander.
Ne znam šta sve nisam pokušao. Proveravao sam matične knjige umrlih, obilazio groblja, pokušavao da uporedim sahrane NN lica sa važnim podacima iz tvog života. Čuo sam se sa našim vršnjakom koji je sada načelnik VMA. Čuo sam se sa tvojim kumom. I ko zna još sa kim.
I ništa.
Niko nije znao da kaže gde si. Niko nije imao tvoju adresu. Niko nije imao tvoj broj telefona. Zamisli, ni internet nije dao odgovor.
Tvoj YouTube kanal i dalje stoji, ali tebe nema. Nema te na društvenim mrežama. Nema traga koji bi rekao: tu je, živ je, postoji.
A ti znaš da mi Highlanderi ne umiremo. Ali isto tako znaš da se ne skrivamo jedni od drugih, pogotovo kada smo iz istog klana.
Možda si zaista započeo neki novi život. Možda si pronašao svoje debele tepihe, neki mir, neki prostor u kome te više niko ne traži i ne uznemirava. Ako je tako, razumeću. Ali nemoj da nestaneš bez reči.
Ne mogu da prihvatim da se stvari između nas završe ovako — tišinom, glasinom i prazninom.
Peki, javi se.
Brate moj, javi se.
